Upao sam u celu ovu priču sasvim slučajno dok sam ubijao vreme na telefonu čekajući drugara koji kasni kao i uvek, listao sam ponudu igara i naleteo na Chicken Road, delovalo mi je detinjasto ali baš zato sam kliknuo. Prvih par rundi sam igrao bez ikakvog plana, samo sam gledao kako se multiplikator diže i kako me ruke svrbe da ne kliknem prerano. Posle par glupih grešaka shvatio sam da nije poenta u brzini nego u kontroli, jer igra te stalno tera da misliš da još jedan korak nije ništa. Uhvatilo me je to takmičarsko ludilo, ali i nervoza kad vidiš da si mogao izaći ranije i sačuvati dobitak.
