ANT Forum

Upao sam u celu ovu priču sasvim slučajno dok sam ubijao vreme na telefonu čekajući drugara koji kasni kao i uvek, listao sam ponudu igara i naleteo na Chicken Road, delovalo mi je detinjasto ali baš zato sam kliknuo. Prvih par rundi sam igrao bez ikakvog plana, samo sam gledao kako se multiplikator diže i kako me ruke svrbe da ne kliknem prerano. Posle par glupih grešaka shvatio sam da nije poenta u brzini nego u kontroli, jer igra te stalno tera da misliš da još jedan korak nije ništa. Uhvatilo me je to takmičarsko ludilo, ali i nervoza kad vidiš da si mogao izaći ranije i sačuvati dobitak.      

Imao sam vrlo sličan put, samo što sam ja prvo gledao druge kako igraju pa tek onda ušao, misleći da sam sve skapirao unapred, što je naravno bila zabluda. Chicken Road deluje jednostavno, ali psihologija je pola igre i to sam naučio tek kad sam nekoliko puta sam sebi podmetnuo nogu. Najveća greška koju ljudi prave je da jure veliki koeficijent svaki put, kao da će baš ta runda biti posebna, a realnost je da se dobitak gradi strpljenjem. Ja sam sebi postavio pravilo da nikad ne ulazim sa nervozom ili željom da se vadim, jer tada klikneš tamo gde ne treba. Takođe sam primetio da kraće sesije rade bolje, jer posle dvadesetak minuta koncentracija opada i kreneš da igraš mehanički. Kad sam hteo da proverim detalje oko pravila, isplata i nekih sitnica koje često preskočiš, koristio sam https://1x-igre.rs/ jer mi je bilo lakše da sve imam na jednom mestu nego da se oslanjam na pamćenje ili tuđe priče. Ne kažem da postoji savršena strategija, ali mala disciplina, jasna granica i razumevanje kako igra “razmišlja” prave ogromnu razliku na duže staze.      

Kod ovakvih igara uvek mi je zanimljivo kako isti potez nekad deluje pametno, a nekad kao čista ludost, zavisno od trenutka i raspoloženja, pa čovek mora stalno da proverava sam sebe da li igra glavom ili emocijama, jer granica ume brzo da se zamagli.